Grad Beograd traži ukidanje instituta konverzije jer “otežava investiranje”

Grad Beograd zatražio je da se ukine konverzija odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine – rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, prenosi Beoinfo.

– Kada je ovaj institut usvojen pre skoro 15 godina, na nekoliko godina je skoro zaustavio sve velike projekte u visokogradnji a danas samo u Beogradu nekoliko stotina vrednih lokacija ne može da se stavi u funkciju zbog ovog instituta – rekao je Vesić.

Kako je naveo Vesić, dva zakona regulišu način, uslove i postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, na različite načine što je nedopustivo.

Grad Beograd traži izmenu Zakona o planiranju i izgradnji na način što se propisuje da je RGZ – Katastar nepokretnosti dužan da po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica u registru nepokretnosti izvrši upis konverzije prava korišćenja i prava iz ugovora o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u pravo svojine, što pre svega doprinosi efikasnijem uspostavljanju prava svojine kroz konverziju prava dugoročnog zakupa, bez promene važećih uslova koji moraju biti ostvareni za provođenje promene u katastru, izveštava Beoinfo.

Istovremeno, izmene predviđaju i brisanje odredbi u delu koji se odnosi na ugovore o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini, koji su zaključeni između fizičkih i pravnih lica kao zakupaca i titulara javne svojine kao zakupodavaca, u trajanju od najmanje 50 godina, u praksi često i na 99 godina, a koje daju zakonski osnov titularima javne svojine da po sili zakona pokrenu sudski postupak za raskid ugovora o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini, čime se zakupci stavljaju u nepoželjan i neizvestan položaj u uživanju svojih prava proisteklih iz ugovora o zakupu koji su zaključeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi u momentu nastanka ugovornog odnosa.

Izmenama je između ostalog, traženo brisanje pojedinih odredbi koje predviđaju prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu pravnim licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja, a prestala su da postoje, iz razloga što ove odredbe u primeni mogu praktično dovesti do oduzimanja imovinskih prava pravnim sledbenicima subjekata koji su prestali da postoje, što dovodi do pravne nesigurnosti u pogledu stečenih prava.

– Ukidanje konverzije omogućiće da se uspostavi pravna sigurnost i jasni zakonski okvir u kome će građanima i privredi biti olakšano da uspostave svoje pravo svojine na građevinskom zemljištu. Tako se otvara prostor za dalje investicije, kako privatnih tako i stranih investitora – navodi on.

Napomenuo je da “država za ovih deceniju i po skoro da nema prihoda od konverzije a šteta koja je naneta zbog toga što nisu realizovane investicije meri se milijardama evra”

– Kada imate propis od koga država nema koristi za budžet, a otežava investiranje koje bi donelo više prihoda za budžet, nova radna mesta i veći bruto domaći proizvod jasno je šta treba da se uradi – ukidanje propisa – rekao je Vesić.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović još ranije je izjavila da bi Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, “otkočio prostor” za investitore, da počnu da grade, uvećavaju investicije. To bi, kako je rekla, dovelo i do većeg zapošljavanja. Ukoliko bi se usvojio taj propis, ulagači će bi mogli da se šire, što je interes Vlade Srbije, dodala je.

Izmenama bi se i omogućilo uspostavljanje jedinstava nepokretnosti kroz pojednostavljeni postupak parcelacije na zahtev samo zainteresovanih vlasnika ili korisnika na zemljištu, s obzirom da je praksa pokazala slučajeve namerne opstrukcije pojedninih suvlasnika koji odbijaju da se saglase i time neosnovano onemogućavaju rešavanje imovinsko pravnih odnosa i dalje raspolaganje imovinskim pravima ostalih vlasnika ili korisnika zemljišta.

– Ovim izmenama omogućila bi se pravna sigurnost građanima i privredi stvaranjem zakonskog okvira za efikasniji i jednostavniji način rešavanja imovinsko pravnih odnosa na zemljištu, čime bi se konačno ostvario jedan od ciljeva ovog zakona, a to je stabilno investiciono okruženje i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti – poručio je Vesić.