Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu ocenjuje za Danas da je ova nesreća upozoravajući signal, koji ne sme da se svede na izolovan incident.
“Dotrajale metalne “pečurke” na stajalištima nisu retkost – to je infrastruktura koja decenijama nije sistemski obnavljana, ni u gradskom jezgru, ni u opštinama kao što je Mladenovac. Ima više tih stajališta koja su nebezbedna. Konkretno ova pečurka postavljena je 2006. godine, a ima i onih koje su stare i do četiri decenije”, ističe Jovanović.
Kako navodi, problem je i u podeljenoj i nedovoljno transparentnoj nadležnosti, a ni gradski budžet ne sadrži jasno izdvojenu stavku za redovnu inspekciju i zamenu ove opreme.
“U ovom slučaju primarna nadležnost je na JKP Mladenovac koji mora to da održava i na Sekretarijatu za javni prevoz koji je zvanično i preuzeo stajalište nakon postavljanja”, naglašava on.
Jovanović smatra da zato treba da nadležni organi hitno sprovedu vanredan pregled statičke ispravnosti svih konstrukcija na teriroriji grada i da se javno objavi ko je sve odgovoran za njihovo održavanje.
“Da imamo jedinstven Beogradski holding, za sve komunalne delatnosti, ovakvih problema ne bi bilo u ovoj meri”, zaključuje Nikola Jovanović.
Velić ukazuje da pad stajališta pokazuje i drugi deo problema, a to je sistemsko urušavanje javnog gradskog prevoza kako u Beogradu tako i u Srbiji.
“Ako pričamo o modernoj saobraćajnoj nauci, javni gradski prevoz je maltene na prvom mestu iz razloga da bi se smanjio CO2 i gužve u saobraćaju a sa druge strane povećao kvalitet života u velikim gradovima. Kod nas kao da neko namerno želi da ga uništi i učini nefunkcionalnim, kroz ta javno-privatna partnerstva, netransparentne tendere, lošom organizacijom unutar gradskog saobraćajnog preduzeća, neuključivanjem stručnjaka u donošenje odluka. Pogotovo je problem kod prigradskih naselja gde su ljudi na obodu Beograda bez prevoza odsečeni. Unutar donodioca odluka, nepotizmom ili stranačkim zapošljavanjem na ključna mesta na kojima treba da se bave javnim gradskim prevozom se dovode ljudi koji nisu školovani za to i to ih ne zanima. Zato i imamo tako neko stajalište koje nije rekonstruisano više od 20-30 godina”, zaključuje Velić.
Zbog održavanja autobuskih stajališta na teritoriji Mladenovca obratili smo se i opštini, ali nismo dobili odgovor, jer nam je rečeno da je predsednica Suzana Vasić u Beogradu, a član Veća zadužen za saobraćaj na terenu.
Kako su „pečurke“ nicale
Kako je pisao portal Kaldrma, jedan od simbola gradskog prevoza, neuništive “pečurke“, i dalje mogu da se vide u pojedinim delovima Beograda, posebno na periferiji, ali da su uvek bile na meti kritika. Portal podseća da je prvo dizajnirano stajalište u beogradu postavljeno na Terazijama 1959., ali da taj prototip nije zaživeo.
Žute i narandžaste pečurke nicale su širom Jugoslavije, a u Beogradu su postavljene davne 1972. Kasnije su došle plave, a danas imamo moderna stajališta koja imaju i bočnu zaštitu od vetra i digitalna obaveštenja o dolascima autobusa. Međutim, ima stajališta koja i nemaju „pečurke“ gde bi putnici mogli da se zaštite od kiše, sunca, vetra ili snega dok čekaju prevoz.
Pre pet godina, kako je pisao RTS, od 5.400 stanica na široj teriroriji Beograda natkriveno je bilo nešto manje od polovine, u prigradskim prigradskim opštinama tek trećina.
Kako je tada objašnjeno iz Sekretarijata za javni prevoz, tamo gde su trotoari uži od dva metara nije moguće ugraditi nadstrešnicu. Procedura za postavljenje istih je da se zahtevi za montažu prvo podnose opštini, a potom prosleđuju gradskom sekretarijatu, nakon čega sledi procena stručnih službi, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, broja putnika i linija koja tuda prolaze.
GIPHY App Key not set. Please check settings