Beogradskim autoputem je proticala reka, a evo i kako se zvala i šta se sa njom desilo

Desna savska obala bila je nepredvidljiv izvor različitih vodoskoka sve do kraja 19. veka, a deo grada koji danas smatramo centrom od Mostara do Železničke stanice, zvao se Ciganska bara.

Nakon što je Srbija počela izgradnju Železničke stanice, kada je samo zdanje završeno, napravljen je i prvi most koji je prešao preko Save. Neobična sudbina ovog mosta ogleda se već u njegovom vlasništvu – bio je pola srpski, pola austrougarski, jer je spajao Beograd i Zemun.

Kakve veze sa ovim ima Ciganska bara sa početka teksta? Da bi se sav posao koji je bio potreban mogao završiti, bilo je neophodno da se ova lokacija podvrgne brojnim radovima.

Radove su izvodili Italijani, pa je Ciganska bara od Beograđana dobila novo ime – Bara Venecija.

Duž današnjeg autoputa, delom koji danas zovemo Franša d’Eperea tekla je reka po imenu Mokroluška reka. Njen tok išao je pored Autokomande, Hitne pomoći, sve do Mostara.

Uz Mokrolušku reku, nekada je postojala i Jatagan mala, veliko naselje sa početka 20. veka poznato po sumanutoj, nelogičnoj i bespravnoj gradnji u kojoj je svako zidao kako je mislio da treba.

Izgradnja autoputa sedamdesetih godina prošlog veka, konačno je Mokrolušku reku učinila podzemnom vodom.

Ona i dalje postoji, ali nevidljiva za Beograđane – za vreme izgradnje autoputa napravljena je konstrukcija dimenzija 5,5 puta 5,5 metara kroz koju reka protiče i živi izolovanim beogradskim životom.

(ddl.rs)