Nova strategija NATO koju će na predstojećem samitu krajem juna predstaviti Jens Stoltenberg samo će zvanično pozicionirati već izneti stav da je Rusija postala pretnja po bezbednost, a Kina izazov na koji treba odgovoriti. Iako deluje da su meta Rusija i Kina, ove korekcije biće u funkciji discilinovanja članica koje se još kolebaju u procenama.
Novi koncept NATO strategije koji, rečima prvog čoveka Alijanse, diktiraju svetske okolnosti, neće, kako to izgleda na prvi pogled, bitno promeniti odnose snaga u svetu niti, uprkos otvorenom etiketiranju Rusije kao pretnje, biti uvod u radikalne poteze.
Prazne pretnje
Glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija korekciju strategije smatra očekivanom jer, objašnjava, NATO ne može da postoji ako ne postoje protivnik i vojna opasnost, pri čemu, ona koja dolazi sa Istoka, nije gubila na aktuelnosti puna dva veka.
„Sam NATO je postao pretnja evropskoj bezbednosti, a ne Rusija. Njima nije lako da prihvate da Rusija rešava problem svoje bezbednosti koji su na tom planu napravile vodeće zemlje NATO saveza – Amerikanci i Britanci. Međutim, ne treba očekivati ništa spektakularno. Čak i da NATO primi Švedsku i Finsku, da na samitu proglase Rusiju direktnom pretnjom i opasnošću suštinski se ništa neće promeniti. Dan posle samita oni se neće usuditi da uđu u rat protiv Rusije“.
U nastavku razmena nuklearnih udara
Kolika je njihova spremnost na konkretno delovanje, smatra, pokazala je situacija u Ukrajini. Francuska koja je ceo svoj arsenal projektila potrošila u ratu u Libiji ostaje na bezbednoj udaljenosti, dok Poljska ne dobija zeleno svetlo da uđe u rat.
„Nemačka koja se odlučila za veliko povećanje vojnog budžeta od 100 milijardi evra takođe ne može da napravi relevantnu evropsku armiju koju bi morala da respektuje i Rusija. Da bi to uradile, i Nemačka i Velika Britanija, morale bi da naprave vojsku od milion ljudi pri čemu i dalje ne bi imale čime da pariraju novim hipersoničnim ruskim oružjima. Konačno, NATO zajedno sa SAD ne sme da uđe u rat sa Rusijom, svestan da bi u nastavku usledila razmena nuklearnih udara“, kaže Bilbija, dodajući da od 15 hiljada nuklearnih projektila koji postoje u svetu, njih oko 13.500 drže SAD i Rusija.
Anglosaksonska pljačka
Po njegovom mišljenju, gromoglasne najave NATO zaokreta više su poruka namenjena neposlušnim članicama NATO i EU nego pretnje upućene Rusiji i Kini.
Zemlje poput Francuske i Nemačke, smatra Bilbija, shvataju da ovo što se događa povodom ruske operacije u Ukrajini predstavlja anglosaksonsko pljačkanje EU. Tome u prilog govore prognoze da će 70 posto kapitala iz EU završiti u Americi, oko 20 posto u Rusiji i 10 posto u Velikoj Britaniji.
Čemu služi AUKUS?
Takođe, poziciju NATO dodatno u pitanje dovodi i AUKUS – specijalni klub anglosaksonskih zemalja – Amerike, Velike Britanije, Kanade, Australije kome će se verovatno pridružiti i Japan.
„Odnos između AUKUS i NATO biće jako zanimljiv u narednim godinama. Postoje ambicije da se NATO učini globalnom vojnom strukturom i tada se postavlja pitanje šta je onda AUKUS, da li opstaje i da li će biti potreban. Pritom, ne zaboravimo da je ovaj savez koji ima za cilj da zaustavi ekonomski i tehnološki uspon Kine, razlog tenzija između Britanaca i Amerikanaca”.
Dok Britanija želi dva centra odlučivanja, Vašington bi da se pita sam.
Takvi odnosi svedoče u prilog tome da najave Jensa Stoltenberga ne treba „čitati“ doslovno. NATO može da maše crvenom maramom, ali ne i da uđe u ozbiljnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom i Kinom. Odnos same Rusije prema Zapadu, objasnio je Lavrov: Rusija ni u čemu bitnom ne sme da zavisi od Zapada.
GIPHY App Key not set. Please check settings