Srbija je po standardu i prosečnim primanjima još daleko od najrazvijenijih zemalja Evropske unije, ali kada se ode u prodavnicu, ta razlika je mnogo manja nego što bi se očekivalo.
Prema analizi Fiskalnog saveta, cene prehrambenih proizvoda u Srbiji dostigle su 96,6 odsto proseka Evropske unije. Istovremeno, prosečan dohodak u Srbiji nije dostigao ni polovinu proseka EU. Hrana i bezalkoholna pića pritom čine približno trećinu prosečne potrošačke korpe domaćinstva, zbog čega rast cena hrane mnogo snažnije pogađa građane Srbije nego stanovnike bogatijih evropskih zemalja, navodi se u tekstu “Forbes Srbija.”
Još upečatljiviji podatak jeste da je u Srbiji šest od deset analiziranih kategorija hrane skuplje od proseka EU.
Najviše se izdvajaju proizvodi koje gotovo svako domaćinstvo redovno kupuje.
Ulja i masti su najveći ekstrem. Fiskalni savet navodi da su njihove cene približno 20 odsto iznad evropskog proseka. Precizniji Eurostatov indeks za 2024. pokazuje vrednost od 116,3, pri čemu je prosek EU označen brojem 100. Drugim rečima, korpa uporedivih ulja i masti u Srbiji bila je oko 16 odsto skuplja od evropskog proseka.
Za poređenje, isti indeks iznosio je 106,1 u Hrvatskoj, 109,2 u Mađarskoj i svega 89,9 u Rumuniji. Bugarska je u ovoj kategoriji bila skuplja od Srbije, sa indeksom 124,2.
Dakle, kod ulja i masti Srbija nije samo iznad proseka EU, već je primetno skuplja i od pojedinih država članica čiji je životni standard viši ili uporediv.
Slede šećer, džemovi, slatkiši i konditorski proizvodi, koji su, prema analizi Fiskalnog saveta, u Srbiji oko 15 odsto skuplji od proseka EU. Visoke cene beleže se i kod gotove hrane i drugih više prerađenih prehrambenih proizvoda.
Eurostatova šira kategorija „ostalih prehrambenih proizvoda“ za Srbiju imala je indeks 113,6, što znači da je bila gotovo 14 odsto iznad evropskog proseka. U Mađarskoj je isti indeks bio 109,1, u Bugarskoj 96,3, a u Rumuniji samo 90,5. Hrvatska je, s druge strane, bila skuplja od Srbije, sa indeksom 122.
Mleko, jaja i riba takođe skuplji od evropskog proseka
Problem se ne završava na ulju i slatkišima.
Prema Eurostatovim podacima za 2024, kategorija mleka, sira i jaja u Srbiji imala je indeks cena 111,2. To znači da je ova grupa osnovnih namirnica bila oko 11 odsto iznad proseka Evropske unije.
U Hrvatskoj je indeks bio 110, u Mađarskoj 99,9, a u Rumuniji 104. Bugarska je ponovo bila izuzetak i sa indeksom 125,2 imala je znatno više cene ove kategorije od Srbije.
I riba i morski plodovi u Srbiji prelaze evropski prosek. Indeks je iznosio 107,2, dok je u Hrvatskoj bio 104,8, Mađarskoj 100,4, Bugarskoj 84,3, a Rumuniji svega 79,4.
To praktično pokazuje koliko opšti podatak o ceni hrane može da sakrije velike razlike. Srbija ukupno još nije skuplja od evropskog proseka kada se sva hrana sabere, ali su pojedine svakodnevne kategorije već odavno prešle tu granicu.
Postoje, naravno, i proizvodi kod kojih je Srbija i dalje jeftinija.
Cena povrća je na oko 90 odsto proseka EU, dok su voće, žitarice i meso ispod evropskog proseka. Eurostatovi podaci daju još konkretniju sliku: indeks za žitarice i pekarske proizvode u Srbiji iznosio je 86,4, za meso 88,5, za voće i orašaste plodove 85, a za povrće 89,4.
I tu, međutim, postoji upozorenje.
Meso se vrlo brzo približava evropskim cenama. Fiskalni savet navodi da je njegov nivo u odnosu na EU od 2022. do 2024. porastao sa 81,5 na 88,5 odsto evropskog proseka.
Drugim rečima, nije problem samo to što su određene namirnice već skuplje nego u EU, već i brzina kojom ostatak prehrambenih proizvoda sustiže evropske cene.
Srbija bi, po ekonomskoj logici, trebalo da ima jeftiniju hranu
Fiskalni savet upravo tu vidi anomaliju.
Srbija je na približno polovini nivoa razvijenosti EU. U manje razvijenim zemljama očekuju se i niže cene zbog nižih zarada, nižih troškova poslovanja i slabije kupovne moći. Ipak, domaće cene hrane tome ne odgovaraju.
Dodatno, Srbija je tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda – proizvodi više hrane nego što joj je potrebno za domaću potrošnju. To bi, bar u teoriji, trebalo da vrši pritisak na smanjenje cena. Istovremeno su državne subvencije za poljoprivredu povećane na oko jedan odsto BDP-a.
Zašto se onda taj višak proizvodnje, niže zarade i velika državna izdvajanja ne vide više na računima građana?
Odgovor, prema Fiskalnom savetu, nije moguće svesti samo na trgovce.
Proizvođačke cene u Srbiji već su dostigle oko 87 odsto evropskog proseka, što pokazuje da deo problema nastaje još u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ali između njive i kase u prodavnici postoje prerada, distribucija i trgovina, pa analiza ukazuje da se dodatne neefikasnosti i cenovni pritisci stvaraju i u tim delovima lanca.
Fiskalni savet među mogućim razlozima pominje nisku produktivnost, slabu dodatnu vrednost pojedinih sektora, nepovoljnu tržišnu strukturu i koncentraciju u delovima prehrambenog lanca.
GIPHY App Key not set. Please check settings