Evropa istovremeno vodi ili plaća nekoliko bitaka. Rat u Ukrajini traje, sukob na Bliskom istoku ugrožava jedan od najvažnijih energetskih pravaca sveta, evropske države ubrzano povećavaju vojnu proizvodnju, dok ekstremne temperature, suše, požari i nizak vodostaj velikih reka otvaraju potpuno drugačije pitanje bezbednosti.
Evropska unija u 2026. očekuje rast od svega oko 1,1 odsto. Srbija je u boljoj poziciji, sa projekcijom Narodne banke Srbije od oko 3,2 odsto, ali suša, stanje poljoprivrede, energetika i usporavanje Evrope predstavljaju ozbiljne rizike.
O tome šta se događa kada se rat, skupa energija i klimatski ekstremi pojave istovremeno, razgovarali smo sa ekonomistom i univerzitetskim profesorom dr Slavkom Ivkovićem.
BGUživo.rs: Dr Ivkoviću, da li Evropi preti nova ekonomska kriza?
Dr Slavko Ivković: Ne očekujem ekonomski slom Evrope, ali vidim nešto što je za običnog čoveka možda podjednako neprijatno.
“Evropa može statistički izbeći recesiju, a da građanin živi kao da je recesija već stigla”
Šta građaninu znači podatak da je BDP porastao jedan odsto ako mu istovremeno poskupe gorivo, struja, hrana, stanovanje i osiguranje?
To je suština problema. Evropska privreda raste veoma sporo i zato je svaki novi udar mnogo opasniji. Rat u Ukrajini je jedan udar. Bliski istok drugi. Suša treći. Problemi sa rekama i energetikom četvrti.
Pojedinačno ih velika ekonomija može podneti. Problem nastaje kada dođu istovremeno.
BGUživo.rs: Koliko je rat u Ukrajini zapravo koštao Evropu?
Dr Slavko Ivković: Mnogo više od novca koji je direktno poslat Ukrajini.
EU i države članice su od 2022. do avgusta ove godine obezbedile oko 220 milijardi evra ukupne podrške Ukrajini. Ali pravi račun je mnogo širi. Evropa je promenila izvore energije, povećala vojnu potrošnju, preusmerila milijarde iz budžeta, menjala lance snabdevanja i ubrzano počela da gradi sopstvenu odbrambenu industriju.
“Granata povećava proizvodnju, ali nije auto-put. Tenk može povećati BDP, ali ne povećava produktivnost fabrike automobila. Raketa nije nova elektrana.”
Vojna industrija jeste industrija i može stvarati radna mesta, tehnologiju i izvoz. Ali ako vojna potrošnja počne da istiskuje ulaganja u energetiku, infrastrukturu, obrazovanje i tehnologiju, račun će jednog dana stići na naplatu.
BGUživo.rs: Može li onda vojna industrija da spase evropsku ekonomiju?
Dr Slavko Ivković: Može da joj pomogne. Ne može sama da je spase.
Ako Evropa potroši stotine milijardi evra na oružje koje proizvode evropske fabrike, taj novac ulazi u metalurgiju, elektroniku, mašinstvo, hemijsku industriju i IT sektor. Otvaraju se radna mesta i raste proizvodnja.
“Država može proizvoditi sve više oružja, a istovremeno postajati ekonomski manje konkurentna.”
Ako su vam energija i rad skupi, produktivnost slaba, a tehnološki zaostajete za Amerikom i Kinom, vojna proizvodnja neće rešiti te probleme.
BGUživo.rs: Da li Evropa onda možda pogrešno definiše šta je danas bezbednost?
Dr Slavko Ivković: Mislim da bi bila velika greška bezbednost meriti samo brojem tenkova, aviona, raketa i vojnika.
Zamislite državu koja ima modernu vojsku, ali joj zbog suše podbaci poljoprivreda. Reka postane toliko plitka da brodovi ne mogu da nose pun teret. Elektrana nema dovoljno vode za normalan rad. Energija poskupi, a požari ugroze gradove i turistička područja. Protivnik nije uništio nijednu fabriku — a privreda ipak trpi ogromnu štetu.
“Voda, hrana, energija i transport danas su deo nacionalne bezbednosti isto koliko i vojska.”
BGUživo.rs: Koliko je za Evropu opasan sadašnji sukob u Persijskom zalivu?
Dr Slavko Ivković: Veoma, jer se tamo nalazi jedan od najvažnijih energetskih krvotoka sveta. Hormuškim moreuzom je pre sadašnjeg sukoba prolazila približno petina svetskih tokova nafte i tečnog prirodnog gasa. Zato rat hiljadama kilometara od Srbije vrlo brzo može postati naš račun na benzinskoj pumpi.
Građanina na kraju zanima koliko košta litar dizela, račun za struju, transport robe i kilogram hrane.
BGUživo.rs: Šta ako sukob potraje?
Dr Slavko Ivković: Onda Evropa dobija možda najneprijatniju ekonomsku kombinaciju: privreda raste sporo, a život ponovo postaje skuplji. Evropska komisija sada očekuje rast EU od svega oko 1,1 odsto u 2026. godini. Ako ekonomija raste jedan odsto, dovoljan je novi energetski udar, problem u industriji ili loša poljoprivredna godina da veliki deo tog rasta nestane.
“Za građanina je najgora situacija kada plate i privreda gotovo stoje, a gorivo, hrana i računi nastavljaju da rastu.”
Ekonomisti to nazivaju stagflacionim pritiskom. Građanin ima jednostavniji izraz: „Sve je skuplje, a ne živim bolje.“
BGUživo.rs: A Srbija sada ima još jedan problem — sušu. Koliko je situacija ozbiljna?
Dr Slavko Ivković: Ozbiljna je, ali ne treba izmišljati katastrofalne brojke dok nemamo završenu žetvu. Imamo dobar očekivani rezultat kod pšenice, oko 3,8 miliona tona. Ali kukuruz, soja, suncokret i druge kulture mnogo više zavise od onoga što se dogodilo tokom ekstremno toplog jula i avgusta.
Rat proizvodi inflaciju preko energije i geopolitike. Suša proizvodi inflaciju direktno na njivi.
Ako poljoprivrednik umesto deset tona dobije šest ili sedam, tih nekoliko tona koje nedostaju neko na kraju mora da plati.
BGUživo.rs: Ko ih plaća?
Dr Slavko Ivković: Na kraju — svi mi.
Prvo gubi poljoprivrednik jer ima manji rod. Zatim stočar plaća skuplji kukuruz i stočnu hranu.
Prerađivačka industrija dobija skuplju sirovinu. Prodavac dobija skuplji proizvod. I tek tada građanin vidi novu cenu mesa, mleka, ulja ili drugih proizvoda.
Današnja suša može postati račun na kasi nekoliko meseci kasnije.
BGUživo.rs: Može li ovogodišnja suša ozbiljno da ugrozi rast Srbije?
Dr Slavko Ivković: Srbija trenutno nije u lošoj ekonomskoj poziciji. Narodna banka Srbijeočekuje rast od oko 3,2 odsto u 2026. godini, a inflacija je u julu bila 1,9 odsto. Zato ne bih plašio građane pričama o ekonomskom slomu. Ali postoji rizik. Ako značajno podbace kukuruz, soja i druge jesenje kulture, ako zbog niskog vodostaja imamo dodatne probleme sa transportom i proizvodnjom električne energije, a istovremeno oslabi evropska privreda kojoj prodajemo veliki deo naše robe — onda se problemi sabiraju.
Srbija može da podnese jednu lošu kartu. Problem nastaje ako nam istovremeno stignu tri: loša poljoprivredna godina, skupa energija i slaba Evropa.
BGUživo.rs: Zašto je Dunav toliko važan u toj priči?
Dr Slavko Ivković: Zato što Dunav nije samo reka. Dunav je auto-put kojim se prevoze ogromne količine robe. Kada vodostaj padne, brod ne može da se natovari kao obično. Ako je ranije jednim brodom prevozio određenu količinu robe, sada za istu količinu možda morate poslati dva ili tri. Odmah raste cena transporta. Dunavom putuju gorivo, žitarice, rude, ugalj, đubrivo i industrijske sirovine.
Kada stane brod na Dunavu, problem se vrlo brzo preseli u fabriku, elektranu ili na benzinsku pumpu.
BGUživo.rs: Da li Srbija u ovoj novoj evropskoj krizi može i da zaradi?
Dr Slavko Ivković: Apsolutno. I to je deo priče koji često zaboravljamo. Srbija ima nešto što će u Evropi postajati sve vrednije: poljoprivredno zemljište, proizvodnju hrane, Dunav, energetsku infrastrukturu, rudne resurse, industrijsku bazu i razvijenu vojnu industriju. Naš problem nije što nemamo resurse. Naš problem je da li ćemo ih pretvoriti u stratešku prednost.
Ako Evropa želi više hrane, više energije, više odbrambene proizvodnje i sigurnije lance snabdevanja, Srbija može pronaći svoje mesto. Ali resurse ne smemo samo prodavati. Moramo na njima graditi proizvode veće vrednosti.
BGUživo.rs: Šta konkretno treba uraditi?
Dr Slavko Ivković: Voda mora postati nacionalni ekonomski projekat.
Ako ćemo svakih nekoliko godina gledati kako milijarde potencijalne poljoprivredne proizvodnje zavise od toga hoće li pasti kiša, onda nešto pogrešno radimo. Navodnjavanje je investicija u BDP, izvoz, cenu hrane i nacionalnu bezbednost. Drugo je energija. Moramo imati više pravaca snabdevanja i veće rezerve. Treće je industrija. Evropsko povećanje vojne i strateške proizvodnje Srbija mora da posmatra kao ekonomsku šansu.
BGUživo.rs: Znači li to „više oružja“?
Dr Slavko Ivković: Znači više industrije. Nemojmo vojnu industriju posmatrati samo kroz granate. Tu su elektronika, optika, dronovi, komunikacije, softver, mašinstvo, specijalni materijali, vozila i tehnologije koje mogu imati i civilnu primenu. To je ozbiljna razvojna prilika. Država koja može da proizvede raketu, a ne može da obezbedi vodu, hranu, energiju i funkcionisanje transporta nije potpuno bezbedna država.
BGUživo.rs: Šta očekujete tokom jeseni? Treba li građani da budu zabrinuti?
Dr Slavko Ivković: Treba da budemo oprezni, ali nema razloga za paniku. Ne očekujem slom ni
evropske ni srpske ekonomije. Ali očekujem nervoznu jesen. Pratićemo tri stvari: cenu energije, rezultat naše poljoprivredne sezone i stanje najvećih evropskih ekonomija.
Ako se Bliski istok smiri, energija stabilizuje i poljoprivredni gubici budu ograničeni, Srbija može zadržati vrlo pristojan rast. Ako se negativni faktori spoje, biće potrebne intervencije države.
BGUživo.rs: I za kraj, šta nam sve ovo govori o svetu u kojem ćemo živeti narednih deset godina?
Dr Slavko Ivković: Da moramo promeniti način na koji razmišljamo o bogatstvu i moći država.
Poslednjih nekoliko decenija gledali smo BDP, javni dug, banke, berze i tehnologiju. Sve je to
važno. Ali sada ponovo otkrivamo nešto što su ljudi znali hiljadama godina: Ko ima vodu, hranu, energiju i sigurne puteve kojima roba može da se kreće — ima moć.
Ukrajina nam je pokazala cenu geopolitičke zavisnosti. Persijski zaliv pokazuje koliko jedan
morski prolaz može uticati na cenu života na drugom kraju sveta.
“DRŽAVA MOŽE IMATI MILIJARDE EVRA — ALI NE MOŽE KUPITI KIŠU.”
Zato će jedna od najvećih ekonomskih grešaka naredne decenije biti da milijarde ulažemo u posledice, a premalo u otpornost. Najskuplji rat za jednu državu nije nužno onaj u kojem učestvuje njena vojska. Najskuplji je onaj za koji njena ekonomija nije pripremljena.
GIPHY App Key not set. Please check settings