S prvim toplijim danima, dok šume još nisu olistale, iz zemlje izbija sremuš – samonikla biljka prepoznatljivog mirisa i ukusa. Ovaj “divlji luk” vekovima je deo narodne medicine, ali i savremene, sve popularnije zdrave ishrane.
Sremuš (Allium ursinum) je jedna od najmoćnijih prolećnih biljaka za detoksikaciju organizma, jačanje srca i regulaciju metabolizma. Nije slučajno što ga mnogi nazivaju i “kraljem magnezijuma”, niti što ga, prema narodnom verovanju, nakon zimskog sna traže i medvedi.
Prema botaničkoj klasifikaciji, sremuš pripada porodici lukova (Alliaceae). Karakteriše ga jaka aroma i ljutkast ukus, a ima veliku hranljivu vrednost, naročito u prvim mesecima proleća.
Sremuš – vesnik proleća i saveznik zdravlja
Sremuš je jedan od vesnika proleća, prolista pre drveća i natopi vazduh intezivnom aromom, priča za “Blic zdravlje” dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.
– Toliko je zdrav da ga, prema predanjima traže i medvedi nakon što se probude iz zimskog sna kako bi prečistili organizam nakon dugog perioda hibernacije. Ovo je još jedan dokaz da životinje instinktivno znaju šta je dobro za njihovo zdravlje – priča dr Nestorović:
– Sremuš je moćna biljka koja nudi obilje zdravstvenih benefita, od detoksikacije do jačanja srca i krvnih sudova.
Kralj magnezijuma, sadrži 14 puta više vitamina C nego limun
– Ponekad se naziva i “kraljem magnezijuma”. Magnezijum je poznat kao mineral koji pomaže protiv stresa i štiti cirkulatorni sistem, posebno srce. Bogat je vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima 14 puta više nego limun – ističe dr Nestorović i dodaje da listovi sremuša sadrže veću količinu vitamina C nego lukovica.
Prirodni detoks: čisti creva, želudac, bubrege, bešiku, kožu…
Jedno od najpoznatijih dejstava sremuša jeste njegova sposobnost da “pročisti” organizam nakon zime.
– Mladi sveži listovi idealni su za prolećno čišćenje organizma jer vezuju za sebe otrove i masnoće iz krvi, creva i želuca, a sadrže dosta vitamina C, kao i karoten. Delotvoran je kod problema sa želucem i crevima, dijareje, nadimanja i grčeva, a izvrstan je i za čišćenje creva – priča dr Nestorović, te dodaje da sveži listovi sremuša čiste bubrege i mokraćnu bešiku i pospešuju mokrenje:
– Smatra se da smiruje urinarne infekcije, nadutost u stomaku i gasove, pospešuje varenje, a veruje se i da može da ublaži bolove u zglobovima koji su posledica artritisa.
Osim toga, ova biljka je i čistač kože – kad su u pitanju hronična kožna oboljenja, nečistoće i zarastanje rana.
– Travari imaju običaj da kažu da je sremuš “ubica otrova” u našem organizmu. Oni smatraju da je sremuš odlično sredstvo za čišćenje organizma od toksina nakupljenih tokom zimskih meseci. Ceo organizam očisti od toksina – kaže dr Marko Nestorović.
Zaštitnik srca: snižava pritisak i holesterol
Istraživanja su potvrdila da sremuš može da snizi krvni pritisak i ispolji hipotenzitivni efekat.
– Pomaže u regulaciji visokog krvnog pritiska i uklanjanju tegoba povezanih sa sužavanjem krvnih sudova. Tako štiti od srčanih bolesti i infarkta – navodi dr Nestorović i dodaje:
– Druga eksperimentalna istraživanja pokazala su kardioprotektivno delovanje sremuša, koje opravdalo njegovu upotrebu u tradicionalnoj i savremenoj medicini u prevenciji srčanih oboljenja. Istraživanja su potvrdila da konzumacija sremuša poboljšava rad i funkciju srca.
Usled sadržaja bioaktivnih jedinjenja koja nisu karakteristična za rod Allium, poput fitosterola i galakto-lipida, sremuš ispoljava i antiagregacioni efekat – smanjuje slepljivanje trombocita i sprečava formiranje tromba (krvni ugrušak).
– Ovaj efekat nastaje kao rezultat inhibicije ADP-a i ima veliki značaj u sprečavanju nastanka i razvijanja kardiovaskularnih oboljenja. To su u pitanju galakto-lipidni derivati, koji sremuš čine dominatnijim u poređenju sa drugim vrstama roda Allium – ilustruje naš sagovornik.
Dodatno, istraživanja ukazuju na njegov efekat u smanjenju holesterola i sprečavanju stvaranja naslaga u krvnim sudovima.
– Jedinjenja poput ajoena, metil-ajoena, alicina ispoljavaju antiaterogeni efekat – efekat na inhibiciju holesterola – objašnjava dr Nestorović.
Pomaže kod dijabetesa: reguliše šećer u krvi
Sremuš se sve više istražuje kao prirodni saveznik u kontroli glikemije, odnosno nivoa glukoze (šećera) u krvi.
– Sremuš ostvaruje visok potencijal u lečenju dijabetesa, što je potvrđeno brojnim naučnim istraživanjima. Smatra se da ima više bioaktivnih jedinjenja u sremušu koja utiču na glikoregulaciju, među kojima su najzaslužnija fenolna jedinjenja koja su sposobna da inhibiraju enzime koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata – navodi dr Nestorović.
Posebnu ulogu imaju i sumporna jedinjenja:
– Sumporna jedinjenja deluju sinergistički na transfer natrijum – glukoze, koji učestvuje u regulaciji glukoze i ispoljava preventivni efekat nastao pod uticajem dijabetesa – objašnjava sagovornik “Blic zdravlja”.
Antikancerogeno dejstvo: smanjuje rizik od više vrsta raka
Isto tako, važno je navesti da su organo – sumporna jedinjenja u sremušu zaslužna za ispoljavanje antikancerogenog efekta ove biljke.
– Naime, pomenuta jedinjenja smanjuju rizik od nastanka karcinoma pankreasa, prostate, debelog creva, ezofagusa, dojke. Takođe, postoje neki literaturni podaci u kojima se ukazuje da muškarci koji su konzumirali sremuš imaju manje verovatnoće za pojavu i razvoj kancera prostate.
Zahvaljujući bogatstvu flavonoida i karotenoida, sremuš ima snažno antioksidativno dejstvo.
– Drugim rečima, konzumacijom sremuša može se postići neutralizacija pojedinih štetnih radikala – pojašnjava dr Nestorović.
Deluje protiv bakterija, gljivica i upala
Sremuš ima i prirodna antimikrobna svojstva, što dodatno doprinosi njegovoj primeni u tradicionalnoj medicini.
– Ekstrakti sremuša dobijeni iz cveta i lista ispoljavaju antibakterijsko i antigljivično dejstvo – dodaje sagovornik.
Od narodne medicine do savremenih tinktura i čajeva
Sremuš se vekovima koristi kako u ishrani, tako i u tradicionalnoj medicini, a njegova lekovita svojstva potvrđuju i savremena istraživanja.
– Kod sremuša svi delovi biljke su jestivi i u sirovom, kao salata, i u kuvanom obliku, kao začin. Najviše se koriste listovi i lukovice. U evropskoj tradicionalnoj medicini, najveću upotrebnu vrednost imaju nadzemni organi, odnosno sveži listovi koji se ubiraju pre početka cvetanja, dok se lukovice ubiraju pre početka sazrevanja semena. Kao takvi, koriste se u sprečavanju kardiovaskularnih poremećaja, kod lečenja respiratornih oboljenja, lečenja kožnih oboljenja i zarastanja rana, pri detoksikaciji organizma i kao pomoć pri varenju.
Savremeni način života i sve veće interesovanje za prirodne terapije dodatno su vratili sremuš u fokus zdrave ishrane.
– Pomenuti pozitivni efekti motivišu sve više ljudi da se fokusiraju na zdravstveno – bezbednu ishranu koja se zasniva na konzumaciji sremuša, dostupnog od ranog proleća do početka leta – ukazuje dr Nestorović
Posebno je zanimljivo što se danas sremuš koristi i u obliku preparata. U skorije vreme naučnici su otkrili da jestivi delovi sremuša mogu da se koriste za pripremu raznih tinktura i čajeva koji se koriste za lečenje:
- bolesti srca i krvnih sudova,
- kancerogenih oboljenja,
- dijabetesa,
- gojaznosti,
- povišenog nivoa holesterola,
- poremećaja gastrointestinalnog trakta
- i protiv raznih upala.
– Sveži listovi ove biljke se sve više koriste za dobijanje tinkture (vodeno – alkoholnog ekstrakta), dok se osušeni listovi i lukovice najčešće koriste kao topli infuz, odnosno čaj – razjašnjava dr Marko Nestorović.
Kako se jede sremuš i zašto je najbolji svež
Osim kao lekovita biljka, sremuš je i izuzetno cenjena namirnica u kuhinji, zahvaljujući intenzivnom ukusu i aromi.
– Na trpezi sremuš se može naći u obliku salate, samostalno ili kao dodatak zelenoj ili kupus salati. Može da se doda i u čorbe, soseve, a poseban ukus daće svim vrstama testenina.
Ipak, način pripreme igra ključnu ulogu kada je reč o njegovim zdravstvenim benefitima.
– Preporuka je da se sremuš jede svež i izbegava kuvanje, jer se termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem gube lekovita svojstva – savetuje dr Nestorović.
Kao začin, lako se uklapa u svakodnevnu ishranu:
– Može da se koristi i kao začin tako što se sveži listovi sremuša naseckaju sitno kao peršun, te mogu da se dodaju supama, varivima, salatama, umacima i mesnim jelima. Izvrsno se slaže i sa pečenom piletinom ili mladom jagnjetinom – predlaže naš sagovornik.
Kada se bere sremuš i koji deo biljke se koristi
Ova lekovita biljka može da se bere od marta pa sve do maja, kaže sagovornik “Blic zdravlja”, ali u zavisnosti od toga koji deo biljke se koristi i u koje svrhe:
- Ukoliko se koristi u medicinske svrhe najbolje bi bilo da se bere u proleće, pre nego što procveta, i to svež nadzemni deo biljke.
- Od aprila do juna može da se koristi lukovica i mladi listovi. Takođe, u lekovite svrhe se koristi i lukovica, koju onda treba brati u avgustu.
Oprez pri branju: lako se pomeša sa otrovnom biljkom
Iako je izuzetno zdrav, sremuš može da bude opasan ako se pomeša sa sličnim, ali otrovnim biljkama.
– Ako pokušate da sami uberete sremuš, treba biti oprezan. Ne treba ga pomešati sa listovima đurđevka koji je otrovan. Listovi su skoro identični, ali kad ga protrljate, snažan miris luka otkloniće dilemu – otkriva dr Nestorović.
Gde raste i kako izgleda sremuš
Sremuš nastanjuje vlažne bukove šume, od nizijskih šuma do subalpskog pojasa.
– Rasprostranjen je u skoro čitavoj Evropi (nedostaje u nizijskim predelima Mađarske i u Sredozemlju u zoni zimzelene vegetacije), maloj Aziji, Kavkazu i Sibiru do Kamčatke. Međutim, sve više ljudi ga gaji i u baštama i u vrtovima – navodi dr Marko Nestorović.
Kako kaže, u pitanju je višegodišnja biljka karakterističnog izgleda:
- Visoka 20 do 50 centimetara, sa duguljastom, uzanom lukovicom.
- Stablo je uspravno, trostrano i samo pri osnovi sa dva lista i s eliptičnom liskom naglo suženom u dugačku dršku.
- Cvast je rastresita, loptasta.
- Cvetovi su beli, na dugačkim drškama, a cveta od aprila do jula.
GIPHY App Key not set. Please check settings