Srčani udar “udovica” javlja se kada krvni ugrušak ili plak potpuno blokira levu prednju silaznu (LAD) arteriju, jednu od arterija oko srca. Ova vrsta infarkta ima ozbiljne posledice. Čak i ako osoba primi lečenje, može da izazove nepovratnu štetu na tkivu i ožiljke koji mogu trajno da utiču na funkcionisanje srčanog mišića.
Medicinski naziv za srčani udar “udovica” (engl. “widow maker heart attack”) je akutni infarkt sa elevacijom ili podignutim ST segmentom (STEMI). Ovo je najteža vrsta srčanog udara, a nastaje kada glavna koronarna arterija, koja snabdeva srce krvlju, postane potpuno blokirana. Tada je neophodno da se krvni sud hitno otvori, to jest da se uradi koronarografija.
Bez hitne medicinske pomoći, STEMI mogu biti fatalni.
Šta je to srčani udar “udovica”?
Bol u grudima ili nelagodnost su česti simptomi srčanog udara “udovica”. Srčani udar “udovica” javlja se kada se stvori blokada na početku LAD arterije, potpuno blokirajući protok krvi ka velikom delu srca, uključujući i prednji deo. Blokada u LAD arteriji može značajno da oslabi funkciju srca.
Za samo nekoliko sekundi ili minuta nakon što blokada nastane, srčani mišić može da postane izuzetno slab, da prestane da radi ili da dođe do električne nestabilnosti koja izaziva prestanak pumpanja. Ako obnavljanje protoka krvi ne nastupi brzo, srčani mišić može nepovratno da umre.
Većina srčanih udara dešava se usled koronarne bolesti srca (KBS). Ljudi razvijaju KBS kada se naslage bogate holesterolom, nazvane plak, nakupljaju u koronarnim arterijama, koje snabdevaju srce krvlju bogatom kiseonikom. Nakupljanje plaka unutar zidova arterija naziva se ateroskleroza.
Simptomi srčanog udara “udovica”
Srčani udar “udovica” izaziva simptome slične onima drugih vrsta infarkta srca. Međutim, nije svaka osoba ista i neće svi da dožive iste simptome.
Simptomi srčanog udara:
- bol ili nelagodnost u grudima
- kratak dah
- ubrzan ili neregularan rad srca
- bol u rukama ili ramenima
- bol koja se širi u noge, leđa, vrat ili vilicu
- osećaj vrtoglavice ili slabosti
- nesvestica ili iznenadni srčani zastoj
- prekomerno znojenje
- povraćanje
Lečenje srčanog udara “udovica”
Svaka osoba koja misli da ima srčani udar ili da ga neko drugi doživljava treba odmah da pozove hitnu pomoć.
Lekari mogu da minimizuju štetu na srcu i čak da potpuno spreče srčani udar ako primene lečenje u ranoj fazi.
U hitnoj pomoći, ljudi mogu da dobiju jedan ili više od sledećih tretmana:
- aspirin i terapija krvnim razređivačima kako bi se sprečilo dalje zgrušavanje krvi
- terapija kiseonikom
- nitroglicerin za poboljšanje protoka krvi
- trombolitički lekovi za rastvaranje krvnih ugrušaka u koronarnim arterijama
- Lekar može da leči potpuno blokiranje LAD arterije postupkom koji se naziva primarna perkutana koronarna intervencija (PCI). Lekari su ovo ranije nazivali angioplastika sa stentom.
Ovaj postupak uključuje sledeće korake:
- Lekar unosi kateter u arteriju u preponama ili na zglobu.
- Lekar vodi kateter kroz arteriju dok ne dođe do LAD arterije.
- Mogu da usisaju ugrušak ili naduvaju balon na vrhu katetera, što pomaže u otvaranju arterije. Ponekad rade oba postupka.
- Zatim, unose mrežasti cevast uređaj nazvan stent u arteriju. Kada je stent na mestu, širi se kako bi držao arteriju otvorenom, čime omogućava protok krvi bogate kiseonikom ka srcu.
Lekar pažljivo prati oporavak osobe nakon srčanog udara. Obično, osoba treba da provede 2-3 dana u bolnici, pri čemu je prvih 24 sata u jedinici intenzivne nege. Čak i nakon što PCI otvori arteriju, srce je u opasnosti od električnih komplikacija u prvim danima nakon toga.
Lekar može da preporuči operaciju ako nađe blokade u drugim arterijama. Hirurški zahvati koji mogu da leče i spreče srčane udare uključuju:
- Bajpas koronarne arterije, koji obnavlja protok krvi ka srcu preusmeravanjem krvi kroz graf (vena ili arterija) kako bi zaobišao blokadu.
- PCI ili postavljanje stenta u druge krvne sudove koji snabdevaju srce, ako lekari nađu zapušen ili blokiran zalistak.
- Zamena zalistka, koja podrazumeva zamenu oštećenog ili obolelog srčanog zalistka zdravim. Zamenski zalistak obično se sastoji od srčanog tkiva krave ili svinje ili je metalni mehanički srčani zalistak.
Stopa preživljavanja
Autori jedne studije iz 2018. godine otkrili su da srčani udari “udovica” dovode do najvećeg povećanog rizika od smrti, srčane insuficijencije i moždanog udara u poređenju sa drugim vrstama srčanih udara.
Međutim, verovatnoća da će osoba da preživi srčani udar “udovica” zavisi od brojnih faktora, kao što su:
- koliko brzo primi lečenje
- vrsta lečenja koje primi
- obim oštećenja srčanog mišića
- opšte zdravstveno stanje osobe
- prisutnost drugih medicinskih stanja
Sledeći faktori rizika mogu da smanje šanse osobe da preživi srčani udar:
- starija starost
- pušenje
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- periferni arterijski poremećaj
- hronična opstruktivna bolest pluća (KOPB)
- hronična bolest jetre
- istorija moždanog udara ili raka
Ponovni srčani udar
Medicinske inovacije su značajno povećale stope preživljavanja srčanih udara. Međutim, ljudi koji prežive prvi srčani udar imaju veći rizik od doživljavanja drugog srčanog udara ili moždanog udara u poređenju sa ljudima koji nikada nisu imali srčani udar.
U retrospektivnoj studiji iz 2015. godine koja je obuhvatila 97.254 švedska odrasla lica koja su preživela srčani udar između 2006. i 2011. godine, istraživači su zaključili da ljudi koji prežive srčani udar imaju 18,3% šanse da dožive još jedan kardiovaskularni događaj u prvoj godini.
Prevencija
Tri glavna faktora rizika za kardiovaskularne bolesti su:
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
- istorija pušenja
- Ljudi mogu da smanje rizik od srčanog udara donošenjem zdravih životnih odluka i upravljanjem bilo kojim osnovnim medicinskim stanjima koja mogu da doprinesu srčanom udaru.
Ljudi svih uzrasta, kao i oni koji žive sa srčanim bolestima, mogu da pomognu u prevenciji srčanih udara ako:
- jedu ishranu bogatu povrćem, voćem, celovitim žitaricama i nemasnim proteinima
- izbegavaju veštačke trans masti i dodate šećere
- ograniče unos alkohola
- izbegavaju ili prestanu da puše
- rade najmanje 2,5 sata (150 minuta) umerenih fizičkih aktivnosti nedeljno
- smanje stres
- održavaju umerenu telesnu težinu
Ljudi, takođe, mogu da uzimaju lekove koji snižavaju krvni pritisak i nivo holesterola.
Međutim, važno je savetovanje sa lekarom pre nego što se započne bilo koja nova terapija, uključujući lekove, kao što je aspirin. Novija istraživanja su pokazala da niska doza aspirina možda neće da bude korisna osim kod ljudi koji su već imali prethodni srčani udar ili moždani udar ili kod onih koji imaju specifične faktore rizika, kao što je dijabetes.
GIPHY App Key not set. Please check settings