Naučnici su zabeležili telesnu težinu, kao i obime struka i kukova svakog učesnika na početku studije, nakon 12 nedelja i 12 meseci nakon završetka studije.
Veći gubitak težine uz osmočasovno vremenski ograničeno jedenje
Nakon 12 nedelja, istraživači su otkrili da su sve grupe koje su praktikovale vremenski ograničeno jedenje izgubile više na težini u poređenju sa grupom koja je jela uobičajeno.
– Ovaj nalaz pokazuje da vremenski ograničeno jedenje može da bude efikasna strategija za kratkoročan gubitak težine, čak i bez strogo računanja kalorija. To sugeriše da samo ograničavanje vremena za jelo može pomoći ljudima da prirodno smanje unos energije i izgube težinu – izjavila je Alba Kamačo-Kardenoza, doktorka nauka i postdoktorski istraživač na Instituto de Investigación Biosanitaria de Granada i Institutu za istraživanje sporta i zdravlja na Univerzitetu u Granadi u Španiji, kao i glavna autorka ove studije, za Medical News Today.
Sve grupe su imale manji obim kukova i struka nakon 12 nedelja, pri čemu je najveće smanjenje zabeleženo u grupi koja je jela rano u toku dana.
Pomaže u održavanju gubitka težine i 12 meseci kasnije
Nakon godinu dana od završetka studije, istraživači su otkrili da su osobe koje su praktikovale vremenski ograničeno jedenje uspešno zadržale izgubljenu težinu i smanjen obim struka, dok su učesnici sa uobičajenim režimom ishrane ponovo dobili na težini i povećali obim struka. Ovi rezultati ukazuju na to da vremenski ograničeno jedenje može da bude dugoročno održiva i efikasna strategija u borbi protiv gojaznosti
– Ova strategija ne pomaže samo u gubitku težine, već i u njenom održavanju, što je jedan od najvećih izazova u većini programa za mršavljenje – poručila je dr Alba Kamačo-Kardenoza.
Ona naglašava da je održavanje postignutih rezultata ključno za dugoročno zdravlje, jer većina ljudi nakon početnog uspeha često ponovo dobije izgubljene kilograme. Zato je važno da se razvijaju strategije koje su ne samo efikasne, već i praktične za svakodnevni život.
U narednoj fazi istraživanja, njen tim planira da proučava kako kombinacija vremenski ograničenog jedenja i fizičke aktivnosti utiče na srčano-metaboličko zdravlje, kao i da identifikuje koje grupe ljudi imaju najveću korist od određenih režima ishrane, s ciljem dodatne personalizacije pristupa.
Potrebna dodatna pomoć za održavanje gubitka težine
Dr Mir Ali, specijalista opšte i barijatrijske hirurgije i medicinski direktor MemorialCare Centra za hirurško mršavljenje u Kaliforniji, ocenio je studiju kao značajnu potvrdu koristi vremenski ograničenog jedenja za kontrolu telesne težine. Istakao je da nije toliko važno kada jedemo, već koliko dugo ostajemo bez hrane.
– Ono što je studija pokazala jeste da doba dana nije toliko važno koliko vreme koje provodite bez jela – rekao je dr Ali.
Takođe, on je naglasio da, iako postoji mnogo dostupnih metoda za mršavljenje, održavanje rezultata ostaje veliki izazov, pa je svaka dodatna pomoć dobrodošla. Dodao je da bi buduća istraživanja trebalo da ispituju koje dijete najbolje funkcionišu u kombinaciji sa vremenski ograničenim jedenjem i da preciziraju minimalno potrebno vreme posta za optimalne rezultate.
Kako koristiti vremenski ograničeno jedenje za gubitak težine?
Monik Ričard, stručnjakinja za ishranu, savetuje da svi koji razmišljaju o vremenski ograničenom jedenju prvo pažljivo analiziraju svoj dnevni raspored i prehrambene navike. Preporučuje da se napravi detaljan pregled tipičnog dana – gde se uklapaju doručak, ručak, večera, užine i piće – i da se proceni da li je moguće da se sve te nutritivne potrebe zadovolje unutar osmočasovnog prozora za jelo.
Važno je takođe da se razmisli o pripremi obroka i njihovom sastavu, kao i o tome da li će izabrani režim ishrane da odgovara pojedincu, njegovoj porodici i trenutnom zdravstvenom stanju.
Ričard dodatno ističe koliko je važno da se razume kako telo funkcioniše, naročito uloge takozvanog kompleksa migrirajućeg motora (MMC). MMC je niz talasa koji se odvijaju u četiri faze i služe kao „domaćin“ za creva – pomažu da se creva „očiste“ između obroka i podržavaju proces varenja i druge sistemske funkcije organizma. Po njenim rečima, redovne rutine i jasno određeni termini obroka pomažu ovim procesima da funkcionišu efikasnije i da telo radi optimalno.
Stručnjakinja za ishranu ohrabruje one koji razmišljaju o vremenski ograničenom jedenju da razmotre sledeće: zašto, kako, šta i kada jedu:
- Zašto jedete? (npr. glad, dosada, pristup hrani…)
- Kako jedete? Da li temeljno žvaćete hranu? Da li jedete polako (20-40 minuta za stolom) ili je gutate u nekoliko zalogaja za 10 minuta u autu ili za radnim stolom?
- Šta jedete? Da li obroci sadrže hranu koja zahteva žvakanje (npr. povrće, salate, integralne žitarice, voće), ili hranu koja se lako razlaže u ustima (npr. beli hleb, čips, peciva sa sosom, masna pohovana hrana)?
- Kada jedete? Svaka dva sata? Jednom dnevno? Usred noći?
- – Vreme može biti naš saveznik, ali i protivnik. Kada svesno pristupimo pitanju zašto, kako, šta i kada jedemo (odnosno našem gorivu) možemo uživati u blagodatima tela koje funkcioniše u savršenom skladu. Ako pažljivo slušate, čućete kako “prede” – dodaje Ričard.
GIPHY App Key not set. Please check settings