Da li nam je mozak na početku „prazan” ili „pun”?

Čudna studija na miševima sugeriše da mozak nije „prazna ploča” pri rođenju, čekajući da se na njega zapišu sećanja. Umesto toga, čini se da počinje život „pun” i neuredan, optimizujući se dok uči

Da li ima istine da je neko “takav rođen”? Ili su to samo nagađanja. Pa, recimo da su neuronaučnici sa Instituta za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) pokušali da daju neke odgovore. Oni su ispitali miševa od rođenja do odraslog doba, fokusirajući se na složenost ključnog kola pamćenja u hipokampusu. Ovaj region mozga je uključen u prostorno pamćenje i u konsolidaciju kratkoročnih sećanja u dugoročna. Tim je otkrio da je u najmlađim mozgovima miševa ova mreža piramidalnih neurona CA3 bila veoma gusta, sa naizgled nasumičnim vezama. Međutim, kako stare, postaju prefinjeniji i organizovaniji.

„Ovo otkriće je bilo prilično iznenađujuće”, kaže za Science Alert Piter Džonas, neuronaučnik u ISTA koji je dodao da se moglo očekivati da mreža raste i postaje gušća tokom vremena”.

Nije jasno zašto se tačno mozak razvija na ovaj način, ali istraživači veruju da bi neuroni mogli efikasnije da se povezuju ako je temelj već postavljen. Međutim, u scenariju prazne ploče, udaljeni neuroni bi prvo morali da pronađu jedni druge pre nego što bi mogli da komuniciraju. To bi mozgu u razvoju trebalo duže da nauči.

Na primer, ako biste morali da se krećete od jednog mesta do drugog, to bi bilo mnogo brže ako biste već imali gustu mrežu puteva, i sve što biste trebali da uradite je da izaberete koje ćete ići da biste stigli od tačke A do tačke B. S druge strane, ako biste morali da izgradite sopstveni put od nule da biste stigli do odredišta, verovatno će vam trebati mnogo duže.

Tim je merio električnu aktivnost i druge ćelijske procese u tri razvojne faze kod miševa: odmah nakon rođenja, oko 7 ili 8 dana starosti, u adolescenciji, između 18. i 25. dana; i u odraslom dobu, oko 45. do 50. dana starosti. Ovo je otkrilo da neuroni u ovom hipokampalnom kolu miša počinju gusto i nasumično, ali se vremenom usavršavaju u strukturiraniju mrežu. Istraživači sugerišu da bi to moglo biti zato što hipokampus ima težak posao obrade i povezivanja informacija iz vaših očiju, ušiju i nosa.

„To je složen zadatak za neurone”, kaže Jonas navodeći da je intrigantno pomisliti da je mozak umetničko delo isklesano od mermera, a ne vajano od gline.