CRP bolji pokazatelj rizika za srčana oboljenja nego holesterol

– Brojne namirnice i hranljive materije su pokazale da snižavaju nivo C-reaktivnog proteina, uključujući dijetetska vlakna iz hrane poput pasulja, povrća, orašastih plodova i semenki, kao i bobičastog voća, maslinovog ulja, zelenog čaja, čia semena i lanenog semena. Gubitak težine i vežbanje, takođe mogu da smanje nivo C-reaktivnog proteina – kaže profesorka Meri Dž. Skorbutakos.

Da li je holesterol i dalje važan za rizik od srčanih oboljenja

Iako holesterol možda nije najvažniji prediktor rizika od srčanih oboljenja, on ostaje veoma relevantan.

– Međutim, nije bitna samo količina holesterola – ili tačnije količina lošeg, ili LDL, holesterola. Dve osobe sa istim nivoom holesterola nemaju nužno isti rizik od srčanih oboljenja. To je zato što je rizik više određen brojem čestica u koje je loš holesterol upakovan, nego ukupnom masom lošeg holesterola koji pluta okolo. Više čestica znači veći rizik.

– Zato je test krvi poznat kao apolipoprotein B, koji meri broj čestica holesterola, bolji prediktor rizika od srčanih oboljenja nego merenja ukupne količine lošeg holesterola. Kao i holesterol i C-reaktivni protein, na apolipoprotein B utiču i faktori načina života poput vežbanja , gubitka težine i ishrane. Hranljive materije poput vlakana, orašastih plodova i omega-3 masnih kiselina povezane su sa smanjenim brojem čestica holesterola, dok je povećan unos šećera povezan sa većim brojem čestica holesterola – objašnjava profesorka Meri Dž. Skorbutakos u tekstu objavljenom u The Conversation.

Štaviše, lipoprotein, protein koji se nalazi u zidu koji okružuje čestice holesterola, je još jedan marker koji može preciznije da predvidi srčana oboljenja nego nivoi holesterola.

– To je zato što prisustvo lipoproteina(a) čini čestice holesterola lepljivim, takoreći, i stoga je verovatnije da će se zaglaviti u aterosklerotskoj ploči. Međutim, za razliku od drugih faktora rizika, nivoi lipoproteina (a) su isključivo genetski, stoga nisu pod uticajem načina života i potrebno ih je meriti samo jednom u životu – kaže profesorka Meri Dž. Skorbutakos.

Najbolji način za sprečavanje srčanih bolesti

Ona podseća da je srčana bolest proizvod mnogih faktora rizika i njihovih interakcija tokom života.

– S obzirom na to, sprečavanje srčanih bolesti mnogo je komplikovanije od pukog konzumiranja hrane bez holesterola, kako se nekada mislilo. Poznavanje nivoa LDL holesterola, zajedno sa nivoima C-reaktivnog proteina, apolipoproteina B i lipoproteina (a), stvara sveobuhvatnu sliku rizika koja, nadamo se, može pomoći u motivisanju dugoročne posvećenosti osnovama prevencije srčanih bolesti. To uključuje zdravu ishranu, redovno vežbanje, adekvatan san, produktivno upravljanje stresom, održavanje zdrave težine i, ako je potrebno, prestanak pušenja – savetuje profesorka Meri Dž. Skorbutakos.