KOJI 5. OKTOBAR JE ZA SLAVLJE ILI TUGU

Danas je 5. Oktobar, pojedini slave a mnogi tuguju. Ne tuguju za onim šta nije uradjeno, nego za onim što su nam učinili.

Duboka žal za izgubljenog premijera koji je bio bilzu da doživi propast svoje politike. Tako bi ih obmotala prašina kao i sve druge prvake te lakrdije od organizacije koja se zvala DOS. Koalicija-organizacija nam je upalila žar i nadu a onda nas ugasila sa 3 eura privatizacije i zatrpala 2 metra ispod zemlje.

Koji 5. oktobar je dan za slavlje, a koji za tugu?

Danas je bolje da se slavi “onaj drugi” 5. Oktobar. Mnogi kažu da tog 5. Oktobra 1989. godine nije bilo danas bi preko Save isli u zločinačku nacističku NDH, a preko Dunava u neku kvazi srpsku provinciju u Mađarskoj.

Jogurt-revolucija: Događaj koji je sačuvao Vojvodinu u Srbiji, a jedna parola i danas se skandira na skupovima

Danas se navršava 33 godine od Jogurt revolucije, istorijskog događaja koji je uticao ne samo na tadašnju Vojvodinu, već i na celu Jugoslaviju.

Kako je tada pisalo u novinama, na ulicama Novog Sada u jednom momentu bilo je preko 60.000 ljudi koji su se prvobitno okupili na platou kod SPENS-a. Kap koja je navodno prelila čašu nezadovoljstva građana bio je predlog za smenu rukovodilaca Pankova i Kerkesa iz Bačke Palanke, pa ne čudi da je najveći broj okupljenih građana došao baš iz mesta koja pripadaju ovoj opštini.

Građanima iz Bačke Palanke ubrzo su se priključili radnici fabrika Jugodent, Jugoalat i Novitet, ali i nezadovoljni građani koji su se spontano pridružili skupu da bi pružili podršku.

Nakon skupa kod SPENS-a, grupa demonstranata uputila se pred tadašnji Pokrajinski komitet Saveza komunista Vojvodine, a kada je situacija bila na ivici sukoba, na mesto događaja je oko 21.00 čas upućen specijalni odred od 50 milicajaca. Okupljeni građani uzvikivali su im „Idite na Kosovo”. Ispostaviće se da će se ova floskula koristiti i u narednim decenijama na raznim skupovima.

Glavni deo demonstracija odigrao se ispred zgrade Pokrajinskog komiteta u Ulici Modene broj 5. Građani su vršili pritisak na rukovodstvo. Milovan Šogorov, tadašnji prvi čovek Partije u Vojvodini, izviždan je i onemogućen da govori. Međutim, Kertes i Pankov doživeli su prave ovacije.

Okupljenim građanima podeljena je voda, ali i jogurt od četvrt litra u tetra-paku. Baš tim jogurtom građani su zasuli zgradu, pa je tako revolucija i dobila ime po kome je danas poznata. Na transparentima koje su okupljeni nosili između ostalog je pisalo i  „HOĆEMO OSTAVKE” i „TIRANE U TIRANU”.

Sledećeg dana na ulice izlazi 150.000 ljudi uz zahteve za smenu kompletnog rukovodstva u Pokrajini. Oni se okupljaju ispred zgrade Izvršnog veća. Pod pritiskom naroda, celo tadašnje pokrajinsko rukovodstvo podnosi neopozive ostavke. Za ove ostavke glasalo je 87 od 99 prisutnih članova komiteta. Ostavku tada podnosi i predsednik Predsedništva SAP Vojvodine Nandor Major, kao i prvi čovek Partije u Vojvodini Milovan Šogorov. Istog dana na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije kojim je predsedavao Slobodan Milošević donesen je zaključak da je potrebna hitna rekonstrukcija politike u Vojvodini.

U narednim mesecima pala je „seča knezova”, a između ostalih ostavku podnosi i tadašnji urednik lista Dnevnik Tomislav Marčinko.

Jogurt-revolucija je naziv za masovne proteste u SAP Vojvodini koji su započeli u leto 1988. godine, a svoju kulminaciju dobili u Novom Sadu 5.10. 1988. kada se pod opsadom demonstranata našla zgrada u kojoj su se nalazili najviši funkcionari SK Vojvodine. Protest je potekao iz Bačke Palanke. Sledećeg dana, kada je postalo izvesno da savezne vlasti odnosno JNA neće intervenisati kako bi rasterale demonstrante i prekinule opsadu, vodeći funkcionari su pristali na zahteve demonstranata i podneli ostavke te ubrzo nakon bili zamenjeni pristalicama Slobodana Miloševića.

Taj je događaj postao poznat kao antibirokratska revolucija, ali se kasnije – s obzirom da se sličan događaj nekoliko meseci kasnije dogodio u Crnoj Gori – počeo koristiti izraz “jogurt-revolucija”. Naziv potiče iz izveštaja sa protesta u Novom Sadu koji je upotrebio Miodrag Popov, reporter RTV Beograd i koji je odmah izazvao kontraverze i različita tumačenja. M. Popov je u redakciji optužen da se previše cinično odnosio prema istorijskom događaju, dok su ga kolege branile da je to termin kojim je pokazana sva slabost vlasti koja je oterana jogurtom koji su demonstranti dobijali i njime gađali zgradu pokrajinske vlade u Novom Sadu, tražeći smenu političara.