Leks specijalis o zgradi Generalštaba i izmenama Zakona o biračkom spisku na sednici Skupštine Srbije u utorak

Predlog zakona podnelo je 110 narodnih poslanika.

Oni su predložili da se zakon donese po hitnom postupku a za predstavnika predlagača određen je narodni poslanik Milenko Jovanov.

Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti, navodi se u predlogu.

Predlagači ističu da je, imajući u vidu odredbe Ustava Srbije, pravno moguće donošenje ovog posebnog zakona, kojim bi realizacija projekta bila uređena na delimično drugačiji način od opštih propisa, a bez narušavanja osnovnih principa propisanih drugim zakonima i zakonitosti.

Podsećaju da je objekat Generalštaba sagrađen od 1956. do 1965. godine i da je korišćen kao adminstrativna zgrada za vojne rukovodioce a da je tokom NATO agresije 1999. godine zgrada bila gađana u dva navrata i u velikoj meri oštećena.

Navode da je Vlada Srbije 2005. godine donela odluku o utvrđivanju zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture i čini ga kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane a prostorno kompleks čine dve celine i to zgrada A i zgrada B.

Tokom 2010. godine izvedeni su radovi na rušenju dela zgrade ”A” – aneksa na objektu 2D u Nemanjinoj 15, a tokom 2014. urađena je Studija ocene stanja konstrukcije oštećenih zgrada ”A” i ”B”.

Tokom 2015. i 2016 godine izgrađena je tehnička dokumentacija i izvedeni su radovi na sanaciji – rušenju zgrade ”A”, odnosno na rušenju nestabilnih delova objekta, kao i delimična sanacija konzolnog dela objekta prema Nemanjinoj ulici.

Prilikom izvođenja ovih radova srušeno je oko 2.900 metara kvadratnih a takođe su izbetonirani nedostajući armirano-betonski konstruktivni elementi koji utiču na stabilnost dela objekta i ugrađena su čelična ukrućenja konzolnog erkera iznad Nemanjine ulice.

Nakon završetka radova urađen je pregled objekta koji je ukazivao na to da su nakon uklanjanja zarušenih delova i ”ogoljavanja” konstrukcije uočene prsline i pukotine, zbog čega je za buduću namenu potrebno obaviti obimnu sanaciju i konstruktivnih elementa, kao i da se sve tavanice koje su u velikoj meri oštećene, zamene novim.

Saglasno stručnim mišljenjima koja su pribavljena, ukazano je da postoji opasnost od dalje degradacije objekta, ukoliko investitor ne ograniči rok za privođenje objekta nameni, nvaodi se u obrazloženju predloga zakona.

Dodaje se da je takođe bilo celishodno da se do trenutka rekonstrukcije uradi konzervacija objekta, kao i da se geodetska kontrola obavlja na svakih šest meseci.

Nakon radova iz 2015. i 2016. godine nije bilo dodatnih radova na objektima, što, kako se ističe, ukazuje na nepohodnost da se što pre pristupi ubrzanim aktivnostima koje će u potpunosti rešiti pitanje objekata koji je 1999. godine tokom NATO agresije u velikoj meri oštećen usled bombardovanja, kao i da se u okviru projekta podigne odgovarajući memorijal, odnosno spomen obeležje, koje bi obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa.

Polazeći od svega navedenog, proizilazi da realizacija ovog projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije, navodi se u obrazloženju.

Ističe se da je sa aspekta ustavnosti, donošenje ovakvog zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi lex specialis u odnosu na druge zakone, moguće budući da je ovo projekat od značaja za Republiku Srbiju, a pritom se donošenjem istog nije odstupilo od osnovnog ustavnog načela o zaštiti imovine, koje je propisano članom 58. Ustava Republike Srbije.

Predlagači smatraju da će se donošenjem ovog zakona omogućiti brža i efikasnija realizacija projekta od značaja za Srbiju.

Pred poslanicima i izmene Zakona o biračkom spisku na osnovu preporuka ODIHR-a

Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u utorak tokom drugog zasedanja sednice Druge redovne jesenje sednice o Predlogu izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji predviđa uvođenje komisije koja će imati zadatak i ovlašćenja da revidira Jedinstveni birački spisak.

Izmene Zakona rezultat su parlamentarnog dijaloga o unapređenju izbornih uslova koji je započet u aprilu 2024. godine na osnovu izveštaja posmatračkih misija OEBS i ODIHR o posmatranju izbora u Srbiji.

Kako se navodi u obrazloženju izmena Zakona objavljenoj na sajtu Skupštine, dijalog je vođen u skladu sa prvom prioritetnom preporukom ODIHR iz Konačnog izveštaja o vanrednim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine.

 Izmenama Zakona, na predlog opozicionih poslanika, predviđa se formiranje komisije koja će se baviti revizijom Jedinstvenog biračkog spiska (JBS).

“Predlogom zakona se predlaže uspostavljanje stalne komisije sa zadatkom da obavlja periodične revizije Jedinstvenog biračkog spiska, što uključuje i utvrđivanje činjeničnog stanja o upravljanju, vođenju i tačnosti JBS i kontrolisanje postupka njegovog ažuriranja, a sve u cilju unapređenja tačnosti, ali i transparentnosti i poverenja građana u JBS”, navodi se u obrazloženju.

Kako se dodaje, reviziju biračkog spiska obavlja Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, a u vršenju ovlašćenja donosi odluke, podnosi zahteve, izdaje naloge, daje mišljenja i donosi izveštaje.

Komisija je, kako se navodi, samostalno i nezavisno telo koje čini deset članova i njihovi zamenici koje imenuje Narodna skupština, od čega se osam članova i njihovi zamenici imenuju na predlog poslaničkih grupa, dok se dva člana i njihovi zamenici imenuju na predlog udruženja koja su od strane Republičke izborne komisije dobila ovlašćenja za posmatranje najmanje tri izborna postupka.

Komisija je objavila i najmanje tri izveštaja o nalazima posmatranja tih izbornih postupaka, za šta su trenutno zadužene CRTA i Cesid.

Članove komisije predlažu pet najvećih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, a tri najveće opozicione poslaničke grupe predlažu svaka po jednog člana i jednog zamenika člana Komisije.

Predlog izmena zakona ima za cilj da unapredi poverenje građana u JBS i kroz unošenje zakonskih odredbi o dostupnosti podataka u JBS-u kako najširoj javnosti, tako i političkim subjektima koji učestvuju na izborima i domaćim posmatračima izbornog procesa, što je u skladu sa preporukama ODIHR-a.

Predlagač izmena zakona je poslanik SNS Uglješa Mrdić koji je Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dostavio unapređenu verziju svog predloga, izmenjenu u cilju dodatnog približavanja predlogu Udruženja CRTA.

Odbor je organizovao četiri javna slušanja posvećena razmatranju predloga, a nakon njih i komentara ODIHR-a, Mrdić je Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno njenoj Radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa u više navrata dostavljao dopunjene verzije predloge koji su bili revidirani i unapređeni u skladu sa mišljenjima ODIHR-a.

Konačan tekst Predloga zakona proistekao je iz poslednjeg predloga narodnog poslanika Uglješe Mrdića od 14. oktobra 2025. godine, koji je istog dana bio dostavljen svim poslaničkim grupama, udruženjima CRTA, Cesid i Transparentnost Srbija.