Od desetog februara, svi korisnici koji kupe pripejd karticu za mobilne telefone u Srbiji moraju da registruju svoje brojeve ličnim dokumentom. Taj rok prvobitno je bio predviđen i za registraciju svih onih koji pripejd kartice već imaju, ali je pomeren na 10. april. Nakon pomenutog datuma činovnici koji se u državi bave telekomunikacijama ostaviće im još 45 dana samo za pozive hitnim službama. Onda će im trajno deaktivirati kartice.
Sve je to za naše dobro
Sledi nekoliko dosadnih rečenica, koje je neophodno pomenuti. Registracija pripejd brojeva u Srbiji postaje obavezna po slovu Zakona o elektronskim komunikacijama i Pravilnikom o tehničkim uslovima za registraciju usluge sa plaćanjem unapred. I šta kaže pravilnik dugačkog naziva? U koje svrhe operator može da koristi prikupljene podatke o korisnicima pripejd brojeva?
„Obrađene podatke iz stava 4. ovog člana, operater može da koristi samo u svrhu: sprečavanja i otkrivanja zloupotrebe elektronskih komunikacija; ispunjenja obaveze omogućavanja zakonitog presretanja i zadržavanja podataka u skladu sa zakonom koji uređuje zakonito presretanje i zadržavanje podataka“.
Ono što je stavljeno na papir birokratski je zamršeno. U prevodu na narodni jezik – država ovakvim potezom želi da nas zaštiti, da svi skupa budemo bezbedniji. Da spreči sitnije i krupnije kriminalce da brojeve za koje nisu vezani ime, prezime i matični broj koriste za dilovanje droge, pretnje, iznude, organizovanje lanaca prostitucije i ostala zlodela sa kanala „Star krajm“. Međutim, godina je 2025. i loši momci, koji retko obraćaju pažnju na svetovne zakone, odavno su u mračnim ćoškovima interneta pronašli aplikacije, pa i specijalizovane uređaje, koji enkripcijom skrivaju komunikaciju. I kada vlasti, domaće i strane, s vremena na vreme uspeju da „probiju“ zaštitu takvih programa, na mračnom vebu pojave se makar još dve nove aplikacije. Dakle, po tom rezonu, vlast nas ubeđuje da će ugasiti požar pištoljem na vodu.
Ruku na srce, u većini evropskih zemalja i uopšte u državama „kolektivnog Zapada“ čijim se uzusima rukovodimo, registracija pripejd kartice obavezna je prilikom kupovine. Da li je i u kojoj meri to uticalo na smanjenje stope opšteg kriminaliteta – nema jasnih podataka. Voditi bitku za privatnost u digitalnoj sferi, kada je većina čovečanstva još davnih dana sve svoje lične podatke, interesovanje, želje, tajne, nade, strahove i nastranosti predala gazdama društvenih mreža na srebrnom poslužavniku – nema mnogo smisla. Ipak, kada govorimo o registraciji pripejd brojeva u nas, faktor rizika je baš zemlja u kojoj živimo. U vreme društvenih previranja i podele koja je sve dublja, saznanje da „neko tamo“ sa nekoliko klikova može da sazna gde smo, sa kim se dopisujemo i o čemu razgovaramo, čini da žmarci prođu kroz kičmeni stub.
Sva tri mobilna operatora u Srbiji pokušavaju na različite načine da što veći broj pripejd korisnika nateraju da registruju svoje brojeve, nudeći im gigabajte besplatnog internet saobraćaja ili određeni broj minuta za pozive za koje ne moraju da plate. U slučaju dva operatora, neophodno je da građanin ode u poslovnicu, dok je jedan pružalac usluga omogućio i onlajn registraciju.
Ovakve kampanje operatora logične su ukoliko se uzme u obzir da broj pripejd korisnika nije nimalo zanemarljiv. Preciznije, prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, u Srbiji je 38,5 odsto korisnika mobilne telefonije koristilo pripejd kartice.
Cene minimalnih dopuna su poslednjih godina skočile, tarifni dodaci kojima se na period od sedam dana aktiviraju minuti i gigabajti za korišćenje interneta takođe su poskupeli. Iz toga sledi da se telekomunikacionim kompanijama baš ne mili da korisnike od kojih značajno prihoduju tek tako puste da odu.
GIPHY App Key not set. Please check settings