SAZNAJEMO: Ubica je nakon likvidacije Luke Žižića krvav pobegao prema Savi

Na mestu gde se kafić nalazi, već sa ulice, primećuje se kako donedavno popularno mesto za okupljanje Beograđana u kraju više ne prima goste. Katanac je na ulaznim vratima, sve je prazno, i nema ljudi na nekada punim klupama ispred lokala. Na samim ulaznim vratima zalepljena je umrlica, a na njoj fotografija Luke Žižića. Sudeći prema njoj, njegova sahrana održana je 1. maja, i to u rodnoj Crnoj Gori, tačnije na mesnom groblju u Miloševićima.

Ubica kružio oko kafića, trotinet sakrio u žbunju

Kako za “Blic” objašnjavaju Lukini poznanici i radnici u blizini kafića u kom je ubistvo počinjeno, ništa nije nagoveštavalo da će se, nešto nakon 7 sati uveče, dogoditi stravičan zločin u njihovom kraju, i da će žrtva biti, ni manje, ni više, nego njihov komšija za koga svi imaju samo lepe reči, ali i objašnjavaju šta su videli ili načuli oko samog ubice koji je nakon zločina nestao bez traga i glasa.

– Ubica je pre samog zločina nekoliko puta kružio oko ovih zgrada. Verovatno je “ispitivao teren”. Nakon što se prošetao po bloku, ušetao je u lokal, potražio da ode do toaleta, a kada je iz njega izašao, razvoj događa je svima dobro poznat. Nakon što je usmrtio Luku, ubicu su Žižićev brat i još neki ljudi napali, bacili na pod, skunuli mu masku i kačket, međutim, ubica je uspeo da se izvuče i pobegne – objašnjavaju nam oni.

“Luka je bio porodičan čovek”

Kako dalje govore, ubica je nakon počinjenog zločina potrčao među prolaze koji se u zgradi ubistva nalaze, tom prilikom ostavio tragove krvi za sobom, a potom, brzo otišao do električnog trotineta, koji je, kako objašnjavaju, već unapred pripremio u obližnjem žbunju, te se, kako kažu, uputio u pravcu reke Save, od kada mu se gubi svaki trag.

Luka je, inače, kako dodaju sagovornici “Blica”, bio porodičan čovek. Imao je ženu, a sa njom jedno dete, ne starije od godinu dana. Rodom je iz Šavnika, naselja u Crnoj Gori, a u svom kafiću na Novom Beogradu radio je sa svojim rođenim bratom, za koga, takođe, svi imaju samo reči hvale.

– Dolazio bi redovno u svoj kafić. Nikada sa njim nismo imali problema. On nam je ovde kosio travnjak i sređivao ulicu. Bio je umeren čovek. Voleo je decu, uvek bi se sa njima šalio, a sa svima nama uvek pozdravljao – kažu komšije i dodaju kako je i Lukin brat bio “dobar momak”.

– Izuzetno dobri momci. Nikada nismo posumnjali ili čuli da su umešani u bilo kakav kriminal. Da je to istina, za 20 godina bismo, koliko ih poznajemo, to sigurno do sad čuli. Nemoguće je da se neko tolike godine pretvara da je nešto što nije – objašnjavaju nam dalje oni.

Inače, navode kako je kafić koji je Luka vodio imao primereni radno vreme, najkasnije do 10-11 sati uveče, te da su ga, pored omladine takođe posećivali i u njega odlazili i penzioneri iz kraja, i da su se tu, do sada, uvek osećali sigurno.

– Nije nam svejedno, ali se trudimo da nastavimo dalje sa svojim životom. Ja ovde radim i nikada nisam osetila ugroženost. Nadam se da ću ubica uskoro biti pronađen – ističu meštani.

Podsetimo, prošle nedelje u četvrtak, ubica obučen u radno odelo i florescentnu jaknu ušao je u kafić “Ritual” gde je Luka Žižić sedeo sa prijateljima i bratom. Zamolio ih je da ode do toaleta, gde se kratko zadržao, i iz kog je ubrzo izašao sa pištoljem u ruci i prišao Luki, te mu ispalio metke u glavu i grudi, nakon čega je ovaj podlegao ranama.

U nameri da zadrže ubicu, brat ubijenog i njegovi prijatelji skočili su na napadača, oborili ga na zemlju i počeli da ga tuku, međutim, nakon što je Lukin brat uzeo nož, pustili su napadača, što je on iskoristio, te je odmah pobegao. Lekari Hitne pomoći pri dolasku na mesto zločina mogli su samo da konstatuju smrt u 19 sati i 43 minuta.

Ubica je nakon zločina ostavio svoj DNK-a trag i radi se na utvrđivanju njegovog identiteta.