Ispod mirisnih nota dezodoransa i sjajno dizajniranih ambalaža kriju se hemikalije koje su povezane s hormonskim poremećajima, alergijama, pa čak i ozbiljnim zdravstvenim stanjima kao što su rak dojke, neurodegenerativne bolesti i neplodnost.
Pojedini sastojci već su zabranjeni, ali i dalje ima proizvoda koji sadrže štetne sastojke i bez ikakvog upozorenja.
Štetni sastojci u dezodoransima
Aluminijum
Aluminijum je metal koji se često nalazi u dezodoransima i antiperspirantima.
Aluminijumske soli zapušavaju znojne žlezde i sprečavaju da znoj izađe na površinu kože, zbog čega se ovaj sastojak i dodaje.
Međutim, aluminijum podstiče genetsku nestabilnost ćelija, što znači da može da izazove mutacije ćelija, i time poveća verovatnoću za razvoj tumora.
Pored toga, aluminijum može da bude zabrinjavajući ukoliko osoba ima smanjenu funkciju bubrega, jer bubrezi filtriraju višak aluminijuma koji se apsorbuje iz dezodoransa i kozmetike kroz kožu. Takođe, može da poveća rizik od bolesti kostiju i demencije.
Triklosan
Mnogi dezodoransi sadrže triklosan jer navodno ubija bakterije koje izazivaju neprijatan miris tela. Međutim, istraživanja pokazuju da triklosan narušava funkciju endokrinog sistema tako što imitira hormone i ometa njihove signale. Osim toga, antibakterijske hemikalije su povezane sa povećanim rizikom od raka dojke.
Zbog brojnih podataka koji ukazuju na moguće zdravstvene rizike, FDA (Američka uprava za hranu i lekove) je zabranila upotrebu triklosana u tečnim sapunima za ruke. Nažalost, upotreba triklosana je i dalje dozvoljena u proizvodima poput dezodoransa, jer se smatra da se koriste u manjim količinama.
Ftalati
Ovo je uobičajen sastojak u proizvodima za ličnu negu, poput dezodoransa, jer pomaže da finalni proizvod bude fleksibilniji i savitljiviji. Koristi se i za produžavanje trajnosti mirisa u proizvodu.
Kao i triklosan, i ftalati mogu da naruše funkciju endokrinog sistema, naročito kod muškaraca. Uz to, rana izloženost ftalatima može negativno da utiče na reproduktivno zdravlje žena, potencijalno dovodeći do ranijeg ulaska u pubertet i povećanog rizika od raka dojke u kasnijim godinama.
Parabeni
Ove hemikalije se obično koriste zajedno sa drugim supstancama u svrhu konzerviranja. Deluju kao konzervansi u proizvodima za ličnu negu, sprečavajući razvoj gljivica, plesni, kvasaca i bakterija.
Međutim, parabeni mogu da se apsorbouju kroz pore. Studije pokazuju da parabeni imitiraju hormone i veoma dobro oponašaju estrogen, a prekomerno izlaganje estrogenima povezano je sa rakom dojke. Ipak, FDA i dalje dozvoljava upotrebu parabena jer se smatra da su količine u kozmetičkim i proizvodima za ličnu negu vrlo male i nedovoljno jake da bi izazvale rak dojke.
Veštački mirisi (parfemi)
Svaki brend ima svoj jedinstveni miris dezodoransa. Nažalost, mirisi nisu jednostavni – obično sadrže mnoštvo sirovih materijala. Pošto je miris poslovna tajna koja čini proizvod jedinstvenim, većina brendova ne otkriva konkretne sastojke. Zbog toga što nema transparentnosti, ljudi ne znaju koje su tačno supstance korišćene, niti kako mogu da utiču na zdravlje. Neki proizvođači koriste opšte izraze poput “sintetički mošus”, koji je takođe potencijalno štetan.
Dietanolamin
Sa dietanolaminom, ponekad označenim kao DEA. treba biti oprezan, jer je povezan sa razvojem raka. U procesu proizvodnje dietanolamina koristi se etoksilacija, koja oslobađa nusproizvod dioksan, koji je poznati kancerogen.
Butan i izobutan
Dezodoransi u spreju (aerosol), u sebi uglavnom imaju ova dva gasa među sastojcima – oni služe kao pogonska sredstva koja omogućavaju da sprej funkcioniše. Međutim, reč je o toksičnim supstancama koje su povezane sa razvojem raka. Kanada i Evropska unija su ih već zabranile, ali Sjedinjene Američke Države i mnoge druge zemlje još nisu uvele ograničenja za njihovu upotrebu.
Propilen glikol
Ova hemikalija daje čvrstu strukturu i teksturu dezodorans stikovima. Ipak, kod nekih ljudi može da izazove alergijsku reakciju, što dovodi do upaljene ili kože koja svrbi.
GIPHY App Key not set. Please check settings