Navika koja može da se promeni, povezana sa 172 bolesti

Dovoljno kvalitetnog sna svake noći je važno za dobro zdravlje, loši obrasci spavanja povezuju se sa čak 172 bolesti, pokazala je studija koja je nedavno objavljena u časopisu Health Data Science.

Među bolestima koje su povezane sa lošim snom su i Parkinsonova bolest, demencija, dijabetes, primarna hipertenzija, akutna bubrežna insuficijencija.

– Do sada nismo u potpunosti razumeli kako san gradi naše zdravlje. Možda znamo samo da je nedostatak sna štetan. Redovnost (ritam) spavanja treba uzeti u obzir, i da može da izazove niz bolesti, čak i ako je trajanje spavanja adekvatno. To je zato što ritam spavanja i trajanje spavanja mogu biti zaduženi za različite aspekte našeg zdravlja – rekao je za Medical News Today dr Ćing Čen, vanredni profesor na Institutu za toksikologiju na Koledžu za preventivnu medicinu na Trećem vojnomedicinskom univerzitetu (Vojnomedicinski univerzitet) u Kini, i koautor studije koja je povezala 172 različite bolesti sa lošim obrascima spavanja.

Rezultati studije

Za ovu studiju, istraživači su analizirali medicinske podatke više od 88.000 odraslih u bazi podataka UK Biobank kako bi izmerili njihove karakteristike spavanja i dijagnoze bolesti.

Nakon sedam godina praćenja, istraživači su povezali 172 bolesti sa lošim obrascima spavanja, uključujući neredovno vreme za spavanje i loše cirkadijalne ritmove.

Od ukupnog broja bolesti, rizik za 42 bolesti je najmanje udvostručen, uključujući:

• fizičku slabost povezanu sa starenjem
• gangrenu
• fibrozu
• cirozu jetre.
• Čen i njegov tim su otkrili i da je 92 od 172 bolesti zbog lošeg sna imalo rizik veći od 20 odsto, a među njima su:
  • demencija
  • primarna hipertenzija – visok krvni pritisak
  • Parkinsonova bolest
  • dijabetes tip 2
  • akutna bubrežna insuficijencija.

  Da li nedostatak sna uzrokuje ove bolesti

  Metju Šarf, doktor medicine, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Nju Džerziju, koji nije bio uključen u istraživanje, prokomentarisao je da se ova studija zasniva na sve većem broju dokaza koji pokazuju da nedovoljan ili loš san može negativno da utiču na zdravlje.

  – Snage studije uključuju korišćenje objektivnih podataka i veoma veliki uzorak. Međutim, pokazuje mnoge povezanosti, ali ne pokazuje i uzročnost. San se pojavio kao važno modifikovano ponašanje za poboljšanje zdravlja i dugovečnosti. Cilj je da se otkrije kako je san povezan sa različitim bolestima kako bi se imale ciljane intervencije. Na primer, neke grupe mogu imati koristi od dužeg trajanja sna. Druge mogu da imaju koristi od redovnijeg rasporeda spavanja – rekao je Šarf.

  Prema njegovim rečima, sledeći koraci u ovom istraživanju ključni su da bi se videlo da li ciljane intervencije poboljšavaju ishode u svakoj populaciji pacijenata.

  – Na primer, kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, da li bi program koji promoviše redovnu rutinu odlaska na spavanje poboljšao simptome povezane sa Parkinsonovom bolešću ili pokazatelje kvaliteta života? – pitao je on.

  Redovnost spavanja je važnija od trajanja spavanja

  Danijel Truong, neurolog i medicinski direktor Instituta za neuronauke Truong u Kaliforniji, koji takođe nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je njegova reakcija na nalaze ove studije bila iznenađujuće jasna:

  – Redovnost spavanja je važnija od trajanja spavanja u objašnjavanju rizika od bolesti. Bio sam zapanjen koliko su se odlučujući ritam i redovnost pojavili u ovoj analizi. To sugeriše da bihevioralne intervencije usmerene na doslednost i vreme mogu ponuditi zdravstvene koristi koje prevazilaze samo ciljanje na fiksni broj sati. Ključno je da istraživači nastave da istražuju kako san utiče na opšte zdravlje, jer je san osnovni biološki proces koji utiče na skoro svaki organski sistem – a ipak ostaje jedan od najpotcenjenijih i pogrešno shvaćenih faktora koji doprinose riziku od bolesti i održavanju zdravlja – istakao je Truong.

  Navika koja može da se promeni

  Dodaje da za razliku od genetskih predispozicija ili starenja, navike spavanja mogu da se promene.

  – San utiče na više bioloških sistema kao što su imuni sistem, endokrini, kardiovaskularni i neurološki problemi – rekao je on.

  San nije samo pasivno stanje, već vitalni proces

  Kejti S. Mekalar, doktorka nauka, saradnica u Opštoj bolnici Masačusetsa i Medicinskom fakultetu Harvard, rekla je da ovo istraživanje potvrđuje ideju da san nije samo pasivno stanje već vitalni proces, koji podržava skoro svaki aspekt zdravlja i doprinosi rastućem broju istraživanja koja pokazuju da je zdrav san jedna od osnovnih determinanti zdravlja.

  – Štaviše, ovaj rad ističe ono što se često primećuje u kliničkom okruženju: da je neadekvatan san retko izolovan problem, već pre indikator ili faktor pogoršanja u širokom spektru hroničnih stanja. Ohrabrujuće je videti više naučnih dokaza koji povezuju kvalitet i trajanje sna sa fizičkim, mentalnim i emocionalnim blagostanjem. Podaci pružaju empirijsku podršku potrebi da se zdravlje sna temeljnije integriše u modele preventivne i terapijske nege – rekla je Mekalar za Medical News Today.

  Prema njenim rečima, san je istorijski bio nedovoljno naglašen kako u kliničkoj obuci, tako i u inicijativama javnog zdravlja:

  – Kontinuirano istraživanje nam pomaže da razumemo mehanizme koji stoje iza ovih veza, i omogućava nam da razvijemo efikasnije i ciljane intervencije za sprečavanje i lečenje bolesti. Štaviše, integracija zdravlja sna u šire okvire medicine načina života i istraživanja zdravstvene ravnopravnosti je posebno blagovremena i opravdana.