Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan. Taj praznik se u narodu, s jedne strane dovodi u vezu sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.
Kao državni praznik, obeležava se radno u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju, a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju. Vidovdan jedan je od najvećih, i po svetkovanju, izuzetno očuvanim praznicima iz stare narodne vere.
Na Vidovdan se ustaje pre zore, prema običaju. Tada pogledate ka Suncu i izgovorite: “Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”
Takođe, smatra se da ono je veoma bitno ono što toga dana vidite, jer ćete upravo u tim stvarima kasnije imati uspeha.
Osmotrite kakvo je vreme. Ako je vedro sa naznakama da će i ostati vedro, treba izneti napolje svu odeću i provetriti je kako bi se napunila dobrom energijom. S druge stane, ukoliko je oblačno, treba prekrstiti oblake da bi kiša koja padne bila dobra za useve.
Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.
Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.
GIPHY App Key not set. Please check settings